INTERVJU: Mila Alečković – Ovo zlo je psihološki rat moćnih protiv čovečanstva! (23.3.2020)

Gost emisije “Intervju” bila je prof. dr Mila Alečković, koja je do sada u svoju biografiju upisala diplome kliničke psihologije (Beograd) i antropološke psihijatrije (Pariz), doktorat na Univerzitetu Sorbona, titulu majstora hata joge i niz drugih priznanja. Kćerka je književnice Mire Alečković i slikara i arhitekte Save Nikolića, od kojih je, kaže, nasledila ono najvažnije – dobrotu, altriuizam i večito živi duh. Iako dugo vremena živi u Parizu i kontinuirano gostuje na univerzitetima širom sveta, rado se vraća rodnom Beogradu. Istaknuti je član srpskog rasejanja, piše, slika i svira, a pre par godina se aktivnije uključila u srpski politički život. Preporučujemo da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Emisija je snimljena 16.03.2020. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Teša Tešanović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Broj komentara: 1
  1. Radule kaže:

    Gospođa Alečković je u osnovu u pravu. Zaista se povodom koronavirusa sprovodi socijalni inženjering. Međutim, ona svesno izbegava da kaže da se to sprovodi na planetarnom nivou. Umesto toga, ona sve svodi na Srbijicu od 7 miliona stanovnika, prenebregavajući ostalih 7 milijardi ljudi na planeti. Interesantno “logičko” zaključivanje. Time ona izbegava da identifikuje onu grupu koja sprovodi planetarni socijalni inženjering, kao i da utvrdi šta je cilj toga. Zaključak je vrlo jednostavan u pogledu cilja, i ne treba ga dva sata obrazlagati: apsolutna vladavina putem straha, teror. Stari recept. I aman-zaman, u njenim rečenicama je toliko opširnosti, ponavljanja, digresija, skretanja sa teme, da je to vrlo upitno. Kao da gospođa Alečković ne može da se koncentriše na temu, da nema orijentaciju. Treba samo izbrojati koliko je rečenica iznela da bi iskazala misao da se radi o socijalnom inženjeringu. Ima tu i nekih drugih “veselih” ispada, ali to nije za ovaj format diskusije. Da ne bi bilo nerazumevanja, vrlo poštujem i ličnost i rad gospođe Alečković. Međutim, oblik i način prezentovanja njenih misli je vrlo problematičan.
    “Muške vođe vode u nesreću” kaže g-đa Alečković, ultrafeministički. Ona, na žalost, zaboravlja da je ultrafeminizam američka izmišljotina, usmerena na ukidanje porodice, smanjenje stanovništva planete i apsolutnu vladavinu globalista.
    Isto tako, gospođa Alečković zaboravlja najveći socijalni inženjering u srpskoj istoriji, koji je izvela sada pok. dr. Mirjana Marković. Naime, ta M.M. je direktno izmenila socijalnu strukturu prosvetara na nivou celokupne Srbije, a time bitno potkopala celokupne društvene segmente, i to na taj način što je direktno, lično, sa pozicije “prve dame”, uticala u uslovima hiperinflacije i nemaštine `89.-`94.-te godine, da se na svim prosvetnim odsecima svih fakulteta upisuju najgori đaci (to znači manje inteligentni, na nižem kulturnom, obrazovnom i civilizacijskom nivou), umesto kao što je ranije bilo – najbolji. To je u njeno ime direktno sprovodio polupismeni ministar prosvete dr. Danilo Ž. Marković, na primer deleći učiteljima i učiteljicama diplome “učiteljskog” fakulteta, a najgorim studentima poklanjao diplome pedagoških fakulteta, i to sistemski, “zakonski”. Na taj način su zamenjene generacije posleratnih prosvetara, a upravo te i ove sadašnje, polupismene generacije prosvetara, koje već rade u struci oko 20-25 godina, oblikuju generacije dece, od kojih su neke sada već 30-ih, 40-ih godina života, pa su i ti ljudi polupismeni. I ta i takva deca, sada ljudi, prave karijere, uče svoju decu, vode javne poslove…. pa u krug. Jedan od dokaza neadekvatnih kadrova u prosveti je da i posle mnogo godina ustanovljene obaveze, danas neznatan procenat direktora škola u Srbiji ima položenu tzv. licencu za obavljanje tog posla. To je zbog toga, što oni strukturno, lično, organski, nisu sposobni za to. Takvi su nam danas i matematičari, fizičari, biolozi, mašinci, novinari, naročito vojnici (samo treba poslušati izjave naših oficira i generala i utvrditi koliko im je mali jezički fond; ako ne znaju i ne mogu da se izražavaju, onda ne znaju da čitaju, ako ne znaju da čitaju ne mogu da proučavaju geografiju, a ako ne znaju geografiju – kako će tek da protumače topografsku kartu = biće ubice vojnika koji bi branili Srbiju u eventualnom ratu)… E, to je socijalni inženjering koji oblikuje sve strukture ovog društva, u privredi, nauci, politici, upravi, medijima. Da se ne govori o prodaji diploma, korupciji, nepotizmu… To radi i aktuelna vlast u Srbiji, zajedno sa svim medijima (bilo pozicionim ili opozicionim, svi su nišči), jer je ona deo tih izgubljenih generacija. Primer: uličarski i neobrazovani govor visokog zvaničnika pozicije, bez manira i osnovne kućne kulture, sa neuobičajenim usnama, nasuprot jezički skromnog, nesuvislog govora visokog zvaničnika opozicije sa zečijim usnama i zečijim stasom (ummmm, hmmmm, ahm…), sa manirima ali bez sadržaja. Ista priča, jer se radi o tim izgubljenim generacijama. Ovaj primer dokazuje i činjenica da navedene osobe nikada nisu obavljale svoja zanimanja, jer ih ne poznaju, ne znaju svoje zanate; a ne poznaju ih, zato što nije bilo koga da ih nauči. Kao komformisti, odlučili su da se ne bave svojim zanatima, već da se izdržavaju od nečeg drugog što je lakše, oportunije. Ali, oni nisu usamljeni, sada je većina ljudi u ovoj jadnoj Srbiji na tom putu, sa takvim htenjima. A tek novinari! E, to je zaista masa neznalica, koji truju narod! Primera za to je bezbroj, od nepoznavanja osnovne algebre, pa do verovanja u natprirodno i u ravnu Zemlju. Dokaz za to je, na primer, izjava predsednika države od pre neki dan da ćemo imati pad BDP-a u ovoj godini zbog epidemije od -0,3% u odnosu na 2019. godinu. Pošto je Svetska banka ranije projektovala rast BDP-a u Srbiji u 2020. godini od 5%, to znači da ćemo imati realan pad od 10,3%, što je katastrofa. Ali, od svih prisutnih novinarki i novinarčića, to nikome nije zaparalo uši, jer ne znaju algebru, koja se inače uči do trećeg razreda osnovne škole. Zato nisu ni postavljali pitanja o tome, jer ne znaju i ne razumeju. Znači, treba nam još negde 40 godina da bi, u najpovoljnijem scenariju, došli do nove obrazovane klase ljudi, i to smenom generacija (pošto je ova sadašnja generacija listom neobrazovana, u svim oblastima), odnosno da bi bolji kadrovi bili na adekvatnim društvenim pozicijama. Svaka čast genijalnim pojedincima, oni uglavnom beže iz zemlje mediokriteta kakva je Srbija, ali oni su samo pojedinci. Ovde se radi o masi, o socijalnoj strukturi. Ova zemlja sve više liči na film Idiokratija (Idiocracy) Majka Džadža iz 2006-te godine. Dokazi o vladavini idiokratije u ovoj zemlji su vrlo poznati, a u novije vreme su samo neki:
    – javnost, ni novinari pozicije ni opozicije, ni gosti Balkan-infa ne uočavaju da je u Srbiji 15. marta 2020. godine izvršen državni udar i to neustavnim i protipravnim proglašenjem i uvođenjem vanrednog stanja;
    – hemičari i agronomi ne umeju da prepoznaju veštačka đubriva koja izazivaju takve hemijske reakcije da celi regioni, kao oko Zrenjanina i Kikinde, nemaju pijaću vodu, već se ona truje mišomorom koji je proizveden prirodnim putem upravo od tih veštačkih đubriva – od 2000-itih do danas;
    – građevinci ne znaju i ne umeju da proračunaju statiku i geologiju prilikom izgradnje puteva kroz Grdeličku klisuru – kao u leto 2019. godine, pa im se objekti ruše;
    – fizičari ne umeju i ne znaju da izvrše dekontaminaciju terena i ljudi u slučaju nuklearnih akcidenata u bliskim nuklearnim elektranama, na primer Paks (Mađarska) na udaljenosti od oko 235 km od Srbije i Kozloduj (Bugarska) na udaljenosti od oko 290 km od Srbije – nema ih, ne postoji katedra za tako nešto u Srbiji;
    – vojnici ne umeju da izvrše dekontaminaciju terena koji su zagađeni osiromašenim uranijumom 1999-te godine oko Vranja, već zovu u pomoć Ruse – a i to još nije završeno;
    – istoričari ne znaju i ne umeju da mere naučne dokaze u smislu da se baziraju samo na “pisanim” izvorima, a nikada nisu otišli i pogledali ni jedan arheološki lokalitet, kojih je u Srbiji na hiljade;
    – medicinari i pravnici ne znaju latinski jezik, sa njim se ofrlje služe, a o epidemijama da se ne priča: država je morala da angažuje u svom medicinskom timu ljude koji su listom iznad 65 godina života, jer mlađi ne postoje;
    – pitanje o proglašenju otcepljenja Kosova za Međunarodni sud pravde, po nalogu idiokrata, sastavlja osoba neslovenskog roda, koja po prirodi ne poznaje sve finese srpskog jezika, a uz to nema pojma o međunarodnom javnom pravu, jer je ista osoba profesor međunarodnog privatnog prava. Naravno, idiokrati nemaju pojma o razlici pojmova, a da su pitali bilo kog studenta onda bi saznali da je međunarodno privatno pravo samo ulepšani izraz za kolizijski zakon iz davnih sedamdesetih godina o nadležnosti domaćih i stranih sudova u bračnim, krivičnim i naslednim odnosima običnih građana; te da sa međunarodnim odnosima i međunarodnim javnim pravom – nema nikakve veze……………………..
    Na žalost, do tih opštepoznatih i svima vidljivih činjenica i zaključaka, gospođa Alečković ne dolazi.
    Ovo je dobronamerna kritika, a pošto je gospođa Alečković relativno mlada osoba, nadam se da će uložiti trud u poboljšavanje i racionalizovanje svojih javnih nastupa.