PRINCIP.ME – Intervju sa Tešom Tešanovićem (april 2016)

Ostalo je nekoliko nedelja do novih parlamentarnih izbora uz nadu, doduše na veoma krhkim osnovama, da će ovaj put glasači birati bolje nego prethodnih 26 godina. Odavno je narod zasićen istim političarima, međutim, stiče se utisak da i kada se pojave „nove snage“ ideološka matrica je ista kao i kod njihovih kolega koje uspješno prelaze iz opozicije u vlast, iz koalicije u koaliciju, iz ministarstva u ministarstvo. I to tako traje već duže od četvrt vijeka. Poput pauziranog filma na nekom aparatu tako je i Srbija „zamrznuta“.

Mediji u svemu imaju svoju veliku i značajnu ulogu te smo na temu njih i srpske političke scene razgovarali sa Tešom Tešanovićem, filozofom i novinarom, TV voditeljom koji je u svoje emisije dovodio publiciste, političare, bivše ideologe, teoretičare zavjere i osuđivane prestupnike. Njegove emisije su proteklih mjeseci ostvarile zavidnu gledanost iako su nastale u skromnim uslovima, što je još jedan dokaz da kvalitet ipak dolazi do izražaja prije ili kasnije, a da je stalno kukumavčenje za parama odlika manipulanata i neradnika.

Za Princip razgovarao: Stefan Branisavljević
  • Kao neko ko se bavi medijima i u čijoj autorskoj emisiji često gostuju politički prvaci, kako gledate na trenutno stanje na srpskoj političkoj sceni?

Smatram će sledeći sastav skupštine Srbije, definitivno biti znatno zanimljiviji od predhodnog, nastalog posle izbora 2014, zato što će se u skupštini naći i neke stranke koje predstavljaju ideološki gledano alternativu vladajućem poretku. Jako je opasno da vas političari ubede da su suština tog posla navodna – konkretna rešenja za postojeće probleme, borbe protiv korupcije i ostale otrcane fraze. I pored svega, danas, više nego ikada, stvari kao što su ideologija jako je bitna, i presudno je da vratimo političku debatu u ideološku ravan.

  • Koliko su Srbi sposobni da samostalno donose odluke koje se direktno odražavaju na budućnost države, društva i nacije?

Verujem u sposobnost naroda da donese najbolje odluke, ali sam vrlo skeptičan prema njihovom izboru kadrovskih rešenja da sprovedu te odluke. Mislim da se u primeru loših političara koji vode srpski narod, oslikavaju sve mane predstavničkog sistema parlamentarne demokratije. Dok sa druge strane, popriličan nivo zdravog razuma i ispravnih političkih zaključaka koje običan narod ima, nas navodi na pomisao da možda neki vid direktne demokratije, putem sistema referenduma, ne bi bio loš da osnaži legitimitet odluka vlade.

  • Čini se da su to sistemski problemi koji postoje već decenijama, da li je moguće da srpska politička scena izbaci nekompromitovane političare koji bi ličnim primjerom unaprijedili društvo?

Tačno je da se od ponovnog uspostavljanja parlamentarizma u Srbiji na srpskoj političkoj sceni vrte ista imena, a sve nove stranke, nastaju samo raspadom starih već postojećih stranaka. Ali mislim da ovde suština problema nisu sami političari, već sam sistem koji je osmišljen tako da im to omogućava. Čak i ako nađemo mlade, neiskvarene entuzijaste, spremne da se bore za opštu dobrobit, pitanje je koliko mogu opstati na srpskoj političkoj sceni, a da ne postanu isti kao stari.

  • Stiče se utisak da je predizborna kampanja od prljavijih, da li će biti nekih iznenađenja ili je srpska politička scena odavno izdefinisana?

Ova predizborna kampanja je mnogo tiša od predhodnih, jedva da ima plakata, letaka.. Nikada ne bih rekao da smo usred predizborne kampanje. Politička scena jeste već izdefinisana, ali biće tu nekih očekivanih iznenađenja. Očekujem da će Srpska radikalna stranka da ostvari odličan rezultat, pre svega zbog snažne harizme i ličnosti Vojislava Šešelja. A takođe, vrlo je verovatno, da pokret Dosta je bilo, Saše Radulovića, pređe cenzus.

  • Ne čini li se da na tzv. političkoj desnici ima previše „ pokreta“ koji imaju identične ili veoma slične programe?

Iz dana u dan, se umnožava količina novih nacionalističkih organizacija, i to samo dodatno zbunjuje već zbunjeno i apatično biračko telo u Srbiji. Koren problema je što na čelu tih organizacija često stoje ljudi koji u sebi vide nekakve nove voždove srpskog naroda. Kao narod jakih individua, imamo veliki problem da se organizujemo u grupe, da učestvujemo u timskom radu.

  • Njihova pojava je sama po sebi neozbiljna, već viđena i predvidljiva, a još je neozbiljnija potreba da govore o sabornosti kada je njihovo javno djelovanje antisaborno. Da li Srbi mogu djelovati hijerarhijski i timski?

Nije za džabe naš nacionalni slogan „Samo sloga Srbina spasava“. Jedinstvo je nešto što nam je kroz istoriju oduvek falilo. Srbi su narod pun zdravog ponosa, preterano su samopouzdani, što ume da iznedri izuzetne pojedince, koji se svojom marljivošću i kvalitetima dokazuju bilo gde u svetu. Ali za timsko delovanje je potrebno progutati svoj ego, staviti svoje ambicije u okvire realnosti, uzeti u obzir potrebe i drugih ljudi u timu, što je za narod sa snažnom individuama kao srpski, jako teško. To je u stvari jako čudan odnos između kolektiva i individue kod srpskog naroda, zato što se po svim istraživanjima Srbi smatraju za kolektivistički narod.

  • Kao osoba koja je novinar/voditelj, kako gledate na stanje u srpskim medijima?

U srpskim medijima postoji nažalost visok stepen cenzura i autocenzure, izražena je apatija novinara i nespremnost da se bave bitnim temama. Javnost se namerno depolitizuje marginalnim glupostima i forsiranjem crne hronike, poznatih ličnosti i nekakvih priča o hapšenjima. Ali moram istaći da sadašnje tužno stanje u srpskim medijima nije u toliko meri krivica vlasti, i pritisaka koja ona vrši na medije, već jednostavne surove logike tržišta. Svi mediji zavise od reklama, tako da novinari imaju težak zadatak da zadrže visok nivo praćenosti medija, a da pritom ne izgube nijednu firmu koja želi da se reklamira

  • Zar ljudi iz medija, vlast te intelektualna elita ne kreiraju javno mnjenje? Narod je tu ipak više konzument nego stvaralac te atmosfere.

Da bi odgovorili na to pitanje, prvo moramo da vidimo koliko se ta nazovi „srpska elita“ i pita za stvari u Srbiji, a koliko su samo slepi izršioci šablona namenutnog sa Zapada. Posmatrajući neke mnogo loše trendove u našim medijima, kao što su depolitizacija, estradizacija i fokisiranost na takozvane „male teme“, možemo primetiti sličnost sa istim procesima koji su se desili i na Zapadu. Sistem zaglupljivanja srpskog naroda niti je naš izum, niti je prvi put primenjen kod nas.

  • Kako komentarišete pojavu neformalnih medijskih oblika u vidu raznih blogera, tviteraša i (polu)javnih ličnosti koje pokušavaju da govore o društvenim i političkim problemima?

Danas je doba kada su svi eksperti za sve. Ja još uvek ne kapiram šta to znači reč „uticajan tviteraš“ i po čemu je njihovo mišljenje o stvarima relevatno za bilo šta. Ponosan sam što se u okviru selekcije gostiju naše emisije držimo poznatih političara, istaknutih intelektualaca i pravih stručnjaka i izbegavamo samozvane lažne veličine.

  • Kako s ove vremenske distance gledate na Vaše emisije u kojima su gostovali potpuno različiti profili javnih ličnosti?

Zadovoljan sam onime što smo do sada postigli, mada mislim da ima još puno prostora za poboljšanja kvaliteta. Vrlo sam ponosan što sam u emisiji ugostio različite javne ličnosti, sva svih strana političkog sprektra, jer sam čvrsto verujem da mediji trebaju da budu otvoreni za sve političke opcije.

  • Kakve planove imate za naredni period i kakve goste planirate da dovedete u Vašu emisiju?

U narednom periodu možete očekivati više emisija sa po dva gosta, dosta debata političara, gostovanja što novih gostiju, što ponovno snimanje nekih starih gostiju. Mi pre svega smo tu radi publike, da ispunimo njihove zahteve. Tako da ako imate bilo kakav predlog, slobodno nas kontaktirajte.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.