PRINCIP.ME – Intervju sa Tešom Tešanovićem (jul 2016)

Lokalni i parlamentarni izbori obilježili su proteklih nekoliko mjeseci srpske političke scene na kojima je, prema očekivanjima, ubjedljivu pobjedu odnijela vladajuća partija. Stranke nekadašnjeg DOS-a nastavile su da gube glasove, da se usitnjavaju i padaju. Kao nikada u posledljih 26 godina od kako postoji višestranački sistem nije postojala ovolika razlika u procentima između prve i druge partije. Uprkos velikoj izlaznosti, SNS je dodatno učvrstio svoju vlast, no bez obzira na stranačku kombinatoriku, građani su malo toga dobrog osjetili od permanetnog rotiranja istih političara u proteklih četvrt vijeka.

Sa druge strane, na globalnom planu koji je značajniji od toga koji će lokalni poslušnik ispunjavati zahtjeve stranaca, došlo je do značajnih promjena. Posle više od četrdeset godina Britanija je glasala za izlazak iz EU, a razlika na referendumu je bila tijesna u korist evroskeptika. Iako je nakon prvih prebrojavanja izgledalo da će minimalnu pobjedu ostvariti proevropski političari na kraju se situacija obrnula te sada imamo neprekidne polemike, analize i predviđanja o potezima koje EU i Britanija treba da povuku prije konačnog razdruživanja.

Da li će se EU u budućnosti potpuno raspasti, da li će ovaj referendum dovesti do ubrzanja separatističkih procesa u evropskim državama, da li će desnica nastaviti da jača i kako će Bregzit uticati na Srbiju, razgovarali smo sa novinarem i analitičarem Tešom Tešanovićem.

Za Princip razgovarao: Stefan Branisavljević
  • Nakon poslednjih parlamentarnih i lokalnih izbora, da li je krajnji rezultat iznenađenje?

Krajnji rezultat nije nikakvo iznenađenje, bilo je više nego očekivano da će SNS ostvariti opet izvanredan rezultat, da će SPS imati manje glasova, SRS biti treća stranka u parlamentu, kao što se i znalo da će ovog puta u skupštinu ući više različitih lista, uključujući i novu snagu, Dosta je bilo Saše Radulovića.

  • Čini se da opozicija još uvijek nije prihvatila te rezultate pa uz pomoć nevladinog sektora organizuje ulične proteste po uzoru na one koje smo imali devedesetih. Kako gledate na proteste pod radnim nazivom – Ne davimo Beograd?

Protesti – Ne davimo Beograd, predstavlja tipičan primer kako se pažnja javnosti skreće na nebitne i marginalne teme. Umesto da se sada bavimo za državu važnim pitanjima, kao što je pitanje puta u EU, problemom uvozničkog lobija, briselskog sporazuma i nalaženje alternative neoliberalnom ekonomskom modelu, svi sada, hteli ili ne hteli, bavimo se time što je neko tamo srušio neke ilegalno sazidane straćare. Kao da nemamo bitnije probleme u Srbiji.

  • Da li ti protesti ukazuju na to da je aktuelna vlast koja je ostvaila ubjedljivu pobjedu na izborima pala u nemilost zapadnih krugova jer su to centri koji osmišljavaju ovakve performanse, obojene revolucije i glupiranja po ulicama?

Uzevši u obzir da su Vučiću nedavno otkazane posete Briselu i Vašingtonu, i da su pojedine strukture koje organizuju ove proteste povezane sa Zapadom, vrlo je moguće da su oni već otpisali Vučića. Ali moramo znati, da često Zapad, čak i najposlušnije marionete, voli malo da pecne, da im pošalje poruku, da ne igra samo na jednu kartu i da je svako u suštini zamenljiv. Tako da samu činjenicu da neke strukture na Zapadu podržavaju ove proteste ne treba nužno gledati kao na dokaz da je Vučić suprotstavljen Zapadu ili da im je odjednom postao trn u oku. To je jednostavno samo igra demokratije.

  • Kako gledate na upravo okončanu posjetu kineskog predsjednika Srbiji i pokušaj da Srbija postane dio novog Svilenog puta?

Poseta predsednika Kine ima istorijski značaj za Srbiju. Najvažniji resurs koji Srbija trenutno ima je upravo njen položaj u središtu Balkana, i to je trenutno naša jedina razvojna šansa. Uzevši u obzir da su ruski gasni projekti poput Južnog toka stavljeni na led, zbog opstrukcije EU, dodatno kinesko prisustvo na ovim prostorima može da bude spasonosno. Dodatni značaj toj poseti daje i činjenica da je kineski predsednik odlučio da ostane čitava tri dana u Srbiji. Samo njegovo prisustvo na ceremoniji preuzimanja železare Smederevo od strane Hetstila je garancija uspeha i sigurnih investicija u proizvodni proces železare. Od svih kineskih projekata u Srbiji, najvažnije je izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta, koja može postati srpska glavna veza sa centralnom Evropom. A u slučau da žele da produže tu prugu do Atine, što je definitivno u planu, ta veza brze železnice bi trajno od Srbije napravila jednim od najbitnijih koridora u Evropi.

  • U međuvremenu je došlo do referenduma o ostanku ili izlasku Britanije iz EU, gdje je druga grupa ostvarila tijesnu pobjedu. Kakva je budućnost EU i da li Srbija treba da teži pristupanju toj organizaciji koju potresa ozbiljna kriza?

Pobedom tabora za izlazak Velike Britanije iz EU, sam projekat Evropske unije je dugoročno doveden u pitanje. Za razliku od 90-tih i 2000-tih godina, kada su fondovi EU bili puni i dok je san o ujedinjenoj Evropi još uvek bio živ, danas je većini stanovnika država EU jasno da je u pitanju jedna vrlo birokratska tvorevina, sa snažnim deficitom demokratije i velikim unutrašnjim razlikama. Obzirom na to da je Velika Britanija bila ipak element balansa unutar EU, koja se protivila tendencijama Nemačke da od EU napravi federalnu evropsku superdržavu, možemo očekivati da će ono što ostane od EU, biti pod snažnom dominacijom Nemačke. Što će naravno prouzrokovati samo još jači otpor među ostalim članicama.

Za Srbiju bi najbolja opcija bilo da makar, ako već nije u stanju da odustane od puta ka EU, stavi moratorijum na dalji tok EU integracija, dok se sama EU ne dogovori sa sobom, šta želi i u kom smeru da se razvija.

  • Ipak, poslednjih dana se neprestano špekuliše da Britanija ipak ostane u EU, gledaju se razne pravne smicalice i rupe u regulativi. Da li još uvijek postoji mogućnost da se poništi volja 52% glasača koji su podržali izlazak iz EU?

Mislim da toga neće doći, i sam Kameron, koji je predvodio kampanju protiv izlaska Velike Britanije iz EU je rekao da se mora priznati volja naroda na referendumu. Na nepriznavanje rezultata referenduma pozivaju samo neki poslanici laburista i manjih stranaka poput liberalnih demokrata. Ono što je verovatno jeste da će britanske političke elite rezultat referenduma pokušati da kompenzuju ugovorima koji će biti sklopljeni sa EU tokom procesa pregovaranja o izlasku Velike Britanije iz EU. Ali šta god bio sadržaj tih ugovora, to je problem nižeg ranga, zato što je ipak Velika Britanija napustila preraslu naddržavnu tvorevinu EU.

  • Da li se može očekivati potpuni raspad EU koju će pojesti separatizmi, briselska birokratija i problem imigranata iz Trećeg svijeta?

Možemo očekivati u skorije vreme, ali definitivno postoji jaka kriza koja preti da na duge staze ugrozi sam projekat EU. Sadašnja EU sa ovim stepenom integracije, kao zajedničkog tržišta, bez zajediničke fiskalne politike, na duge staze je neodrživa i zbog toga će briselska birokratija težiti ka sve većem prebacivanju nadležnosti nacionalnih država na Brisel, u cilju stvaranja federalne evropske države. Takve tendencije će u suštini samo izazvati još veći kontraefekat, u smislu jačanja suverenističkih snaga u zemljama članicama EU.

  • Da li Srbija ima neke koristi ili štete od Bregzita?

Smatram da je čitava medijska galama podignuta oko Bregzita sa pretnjama kako će ovo značiti propast ekonomije Evrope, kako će izazvati trajne poremećaje , samo u službi održavanja kulta EU. Ovo je najveći potres u Evropi posle pada Berlinskog zida i evrofanatici su u šoku, kako to da se jedna zemlja, još iz Zapadne Evrope, odlučila na takav potez? To je njima neshvatljivo. Gledano na kratke staze Srbija neće imati nikakve štete ni korsti od Bregzita.

  • Da li po Vama postoji mogućnost da Britanija ipak ostane u EU kako bi se spriječio raspad te države jer je recimo Škotska spremna da ide do kraja i po svaku cijenu ostane u EU?

Velika Britanija će gotovo sigurno izaći iz EU, zbog jasne volje naroda iskazane na referendumu. Međutim postoji sada jedna druga, velika opasnost po narod u Velikoj Britaniji, a to je uslovljavanje EU birokratije da u okviru pregovora o izlasku iz EU, da se slobodna trgovina sa EU uslovi slobodom kretanja ljudi. To je uslov, koji bi , na žalost, vlada u Londonu mogla da prihvati, što bi dovelo do daljeg priliva imigranta iz EU u Veliku Britaniju. To nije ono za šta je narod tamo glasao.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.