PREMINUO SLOBODAN JARČEVIĆ: Srpski narod je izgubio velikog naučnika i diplomatu!

Upokojio se veliki srpski naučnik i karijerni diplomata Slobodan Jarčević, ministar inostranih poslova Republike Srpske Krajine. To nije gubitak samo za porodicu Slobodana Jarčevića već i gubitak za sav srpski narod bez obzira na granice.

Ali tako veliki naučnik nije mogao biti dovoljno poznat i priznat u Beogradu. Sapeta u antisrpske projekte srpska intelektualna elita nije bila mentalno sposobna da shvati naučna istraživanja Slobodana Jarčevića.

Jezuitska agentura nije dopuštala ni u jednoj sferi da naučna otkrića i mnogobrojni naučni radovi Slobodana Jarčevića budu osvetljeni u javnosti i prihvaćeni u nastavno–obrazovnom procesu na univerzitetima i školama. Jarčević nije pisao i govorio o takozvanoj Velikoj Srbiji, nego o uistinu Velikoj civilizaciji Lepenskog Vira i Vinče Veneta (Slovena) koja se rasprostirala od Crnog do Venetskog mora (kako Gaj Julije Cezar naziva ne samo današnje Jadransko more, nego i današnji Lamanš), odakle su sistematski latinizovanjem potiskivali Slovene/Venete: fizičkim genocidom, etničkim čišćenjima, pokrštavanjem, terminološkim ratom, izmišljanjem novih naroda, izmišljanjem novih jezika i stvaranjem novih religija i novih crkava.

Rođen u vreme Drugog svjetskog rata 2. februara 1942. godine u Gornjem Ravnom na Kupresu, već u najranijem detinjstvu osetio je vihor proganjanja i uništavanja Srba. Osnovnu školu je završio u Novim Kozarcima (Banat), gde se njegova porodica preselila 1946. godine. Srednju ekonomsku školu je završio u Kikindi, a Fakultet političkih nauka u Beogradu.

Kao karijerni diplomata u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije do 2002. godine je službovao u Zambiji, Grčkoj, Indiji, Rumuniji, Kuvajtu i Belorusiji. Posle raspada Jugoslavije od 1990. do 1999. je bio Ministar inostranih poslova Republike Srpske Krajine, a od 1992. do 1994. je bio savetnik Predsednika Milana Martića.

Dopustite da ovde podsetim na jednog drugog velikog diplomatu i naučnika – Slobodana Jovanovića nesumnjivo velikan nauke koji je bio «pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Ni ovaj velikan nauke i takođe Slobodan Jovanović, posle Drugog svetskog rata nije mogao biti štampan u Jugoslaviji sve do 1990. godine.

Takva sudbina nepriznavanja, ignorisanja i osporavanja zatekla je istog takvog genija diplomatije kakav je bio Slobodan Jarčević samo zbog toga što je ustao u odbranu srpskog naroda ne samo u svojim veličanstvenim knjigama nego i Republici Srpska Krajina gde je na poziv srpskog naroda kao karijerni diplomata prihvatio da bude izabran za Ministra spoljnih poslova Republike Srpske Krajine.

Izdati od takozvane Evropske civilizacije i pod udarima privatnih armija Sjedinjenih Američkih Država srpski narod iz Republike Srpska Krajina prognan je u operacijama «Oluja» a sa njima i Vlada Republike Srpske Krajine i Slobodan Jarčević. Ali Vlada Republike Srpske Krajine i Slobodan Jarčević, ministar inostranih poslova nikada se nisu predali i nisu prestali da rade na dobro ne samo srpskog naroda Republike Srpske Krajine već i na dobro celokupnog srpskog naroda. Izgubivši domove, teritoriju, hiljadugodišnja ognjišta i hiljade pobijenih Srba, dece i staraca i starica ovi gorostasi su uzeli u zaštitu «vas srpski rod».

Oni su u saopštenjima, diplomatskim telegramima, diplomatskim notama svakodnevno branili srpski rod i srpsku istoriju, prava Srba na postojanja. Za te veličanstvene uzore diplomatskog delovanja, književnog i naučnog stvaralaštva Slobodana Jarčevića, ministra inostranih poslova imali su jak fundament u naučnim otkrićima i mnogobrojnim naučnim radovima Slobodana Jarčevića. Nesumnjivo je da će se ta diplomatska prepiska jednom izučavati na univerzitetima, fakultetima i akademijama diplomatije u mnogim zemljama u svetu. Ja ne sumnjam da će jednog dana bista Slobodana Jarčevića stajati ispred Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kako sada stoji bista jedino Slobodana Jovanovića ispred Pravnog fakulteta u Beogradu.

Beogradska štampa i televizijske stanice stalno ističu da nisu pod diktatom izvršne vlasti, ali sramno ignorišu postojanje prognane Vlade Republike Srpske Krajine i sve mnogobrojne note protesta koje su ta Vlada i Slobodan Jarčević dostavljali svakodnevno diplomatskim predstavništvima. Srbi i u Srbiji i u ostalim srpskim zemljama i u rasejanju čitali su te note protesta da bi se obrazovali, da bi saznali činjenice o drevnoj istoriji Srba i o savremenom stradanju srpskog naroda i da bi shvatili najstravičnije oblike progona i pogroma u kome jedno od najznačajnijih mesta zauzima – ZABORAV. Te diplomatske note koje je sastavljao Slobodan Jarčević, kao i njegove knjige i svi ostali radovi, su bile najubitačnije rakete i razarajuće bombe koje su uništavale – ZABORAV kako drevne srpske istorije tako i savremenog srpskog stradanja. Ostaće bez ikakve sumnje za buduće generacije studenata i poslediplomaca i doktoranata ova veličanstvena dela diplomatije ispisana rukom ministra Slobodana Jarčevića čak i u vidu knjige «Republika Srpska Krajina – državna dokumenta»

Slobodan Jarčević je prvi podigao baklju osvetljavanja i osvešćenja da je srpski jezik korišćen na prostoru celokupne današnje Rumunije, da su srpski jezik i «Kormčaja knjiga/Zakonopravilo Svetog Save Srpskog» korišćeni na staroslovenskom/srpskom azbučnom pismu u svim Rumunskim i Moldavskim hramovima do XIX veka. Jarčević je otvoreno pisao da su Rumuni i Moldavci po poreklu Srbi. Danas ima i drugih diplomiranih istoričara koji ističu ove nesporne činjenice sa novim radovima, što potvrđuje veličinu i značaj Jarčevićevih naučnih otkrića, knjiga i drugih mnogobrojnih radova.

Izlaganje Slobodana Jarčevića na ruskim univerzitetima kada je lično izlagao na Lenjingradskom državnom pedagoškom univerzitetu u elitnom Carskom selu (u Sankt-Peterburgu) ili kada je bio prezentovan sa pisanim radovima na «Međunarodnom nezavisnom ekologo-politološkom univerzitetu» u Moskvi su uvek izazivali posebnu pažnju i poštovanje. Tako je blagodareći toj unikalnosti izabran za člana Petrovske akademije nauka, koja ima dužu tradiciju od Ruske akademije nauka, ali je nesumnjivo da je više potreban Slobodan Jarčević toj akademiji nego što je ona potrebna njemu jer je njegov rad prevazišao ovu epohu.

To su očigledno nedostižni dometi za mnoge profesore Beogradskog univerziteta koji nisu imali argumente da pariraju Slobodanu Jarčeviću ni činjenicama ni po obimu radova. Ali su takvi pribegavali jezuitskom lukavstvu da netalentovanom i hramajućom satirom zastrašuju ne smelog viteza kakav je bio Slobodan Jarčević nego sve druge profesore Beogradskog univerziteta i akademike da se ne bi usudili da prihvate nesporne argumente Slobodana Jarčevića.

Ali ni u tome Slobodan Jarčević nije ustupao. On je takve lukavce razobličavao njihovim oružjem u radovima kakva je bila knjiga «Srbi pre biskupovog Adama» razobličavajući i naslovom da iza takvih prevara stoji neoInkvizicija i Vatikan kao glavni izvor srpske nesreće i razdora, što je precizno opisao i Gaj Julije Cezar u «Zapisima o Galskom ratu», jer je Vatikan samo klerikalna forma Rimske imperije.

Slobodan Jarčević je nesumnjivo veliki srpski naučnik ali je, nažalost moguće, da Srbi nikada više neće imati takvog multidmedijalnog i multidisciplinarnog naučnog istraživača. Naverovatnije se nikad više neće ponoviti takav talenat kakav je bio Jarčević, koji nije imao bilo kakvu državnu pomoć ili pomoć institucija kulture, ali je snagom svog genija sačinio neverovatnu u istoriji čovečanstva rekonstrukciju izvornika «Ilijade», «Odiseje», «Rg Veda», koje su, sada možemo sa sigurnošću da kažemo prvobitno bile sastavljene u desetercu

Ti kapitalni radovi Slobodana Jarčevića se ne mogu nazvati prepevom Homera. To nije samostalan umetnički rad odvojen od traga koji nam je ostavio Homer. Sa sigurnošću možemo reći da se Slobodan Jarčević ovim radoima svrstao u rame sa velikim Turom Hejerdalom. Naime Jarčevićev tekst «Ilijade», «Odiseje», «Rg Veda» u desetercu moramo da ocenimo kao jednu veličanstvenu rekonstrukciju, sa ogromnom očiglednošću da su ovi drevni epovi upravo takvim stilom, stihom i desetercem bili sastavljeni u izvorniku a zatim prepevan na grčki jezik, a onda na sve ostale jezike, čime se sve više odvajao od svog izvornika, kojem ga je vratio svojom rekonstrukcijom Slobodan Jarčević.

Rekonstrukcija brodova koje je sastavljao Tur Hejerdal je postala značajan naučno-istraživački model u prevazilaženju naučnih dogmi i zabluda. To što njegovi brodovi nisu dosezali do obala Južne Amerike i drugih odredišta samo potvrđuje da je on bio u pravu, ali da je i Alfred Vegener bio u pravu da su kontinentalne ploče bile nekada jedna celina ali su danas udaljene više nego u vreme koje je rekonstruisao Tur. Tako da svako ko bi našao kakvu zamerku naučno-istraživačkoj remek rekonstukciji Jarčevića, mora imati upravo u vidu uzajamnost istraživanja Tura Hejerdala i Alfreda Vegenera, pa i našeg Milutina Milankovića (o klimatskim promenamai i pomeranju Ekvatora), kada su u pitanju nesumnjivo uspele rekonstrukcije Hejerdala.

Rekonstrukcija Slobodana Jarčevića ima potvrdu i u predlogu predstavnice Rumunije na Međunarodnom skupu održanom od 12. do 14. maja 2011. godine u Etnografskom muzeju u Beogradu (pod nazivom «Primena i rezultati primene Međunarodne konvencije o nematerijalnom kulturnom blagu u Jugo-Istočnoj Evropi» u organizaciji UNESKO, iz Venecije i Komisije UNESKO Republike Srbije, koja radi u okviru Ministarstva inostranih poslova Srbije). Ova predstavnica UNESKO iz Rumunije je na tom sastanku preporučila da se preduzmu hitne i opsežne mere za očuvanje «srpskih herojskih/junačkih pesama, koje su po strukturi i sadržaju unikalne i prepoznatljive u celom svetu» kako ih je ona ocenila. Ali je ovde opet lukavstvom i podvalom umesto «srpskih deseteračkih pesama» kao nematerijalno kulturno blago na UNESKO listu unet muzički instrument «gusle».

Pleni u svemu tome jasnoća Slobodana Jarčevića:
«Mnogi izvori o Srbima (Slovenima), kako antički tako i kasniji, zanemarivani su od strane zvaničnih istoričara – nisu iscrpnije izučavani. Zato se napadno u zvaničnoj istoriografiji Evrope isticalo, da su Sloveni nepismeni i nepokršteni do 9. stoleća. To je namerno činjeno u zapadnoevropskim državama. Čudno je da su to prihvatili, kao temeljnu naučnu istinu, slovenski intelektualci. Posebno je neshvatljivo, da su tako postupali i Rusi, mada im je država, u 18. i 19. stoleću, bila svetska sila. Mogli su (bez straha od Zapada) ukloniti nametnute falsifikate. Srpski intelektualci su, među njima: Miloš S. Milojević i Sima Lukin Lazić, u drugoj polovini 19. stoleća, pisali protiv zvanične istorije, ali su njihova dela uklonjena i više se nisu pojavljivala – objavljena su tek krajem 20. stoleća. Austrougarska je, zbog osporavanja nemačkog tumačenja slovenske istorije (u knjigama Sime Lukina Lazića i dr Miloša S. Milojevića) zapretila Srbiji sankcijama i uskraćivanjem kredita, a pretila je i oružjem, pa se Srbija povinovala i preuzela u obrazovni sistem istoriju Slovena – kakvu su diktirali iz Beča i Berlina.

Školski i univerzitetski udžbenici sadrže, i danas, odrednice iz falsifikovane istorije Slovena. To se osporava na naučnim skupovima, ali sredstva javnog informisanja, u većini evropskih država, izbegavaju da to objavljuju. Evo nekoliko radova s tih skupova.

Među njima je najviše pažnje izazvao referat italijanskog istoričara, Đankarla Tomacoli Ticijana i koautora, bugarskog lingviste – P. P. Serafimova. Oni su, na Međunarodnom kongresu: „Doćirilovska slovenska pismenost i dohrišćanska slovenska kultura“, Sankt Peterburg (12-14. maj 2008), naveli – da su falsifikati o Srbima (Slovenima) i Grcima dosegli vreme trećeg milenijuma pre Nove ere. Naveli su, da Minojska kultura na Kritu nije grčka – nego je slovenska.»

SLAVA SLOBODANU JARČEVIĆU I NjEGOVOM VELIKOM NAUČNOM I DIPLOMATSKOM DELU KOJE ĆE SE IZUČAVATI NA MNOGIM FAKULTETIMA U SVETU KADA SE IZBORIMO ZA PRAVO SLOVENA DA NE BUDU PROGONjENI I PROTERIVANI!

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *