PREMINUO TODOR JOVANOVIĆ: Doktor je otišao, ali njegova naučna dela nastavljaju da žive!

Doktor je otišao. Ne, ne, od virusa, niti posle „duge i teške bolesti“. Ne. Ni virus ni kancer mu nisu mogli ništa. Mogao je samo on njima. Itekako. Ne mali broj pacijenata o tome svedoči. Njemu ništa nisu mogli ni daleko opasniji protivnici poput neznanja, ljubomore, zavisti, zabluda, sujeta, mržnje. Čak ni farmaceutska mafija, protiv koje se ceo radni i stvaralački vek borio, nije mu mogla ništa. Otišao je zato što mu je došlo vreme…

Ali, kao da nije. Još uvek je tu. Sa nama. Čujemo kako govori, smeje se, povremeno osetimo i miris duvana njegove lule. Svakom koga je upoznao, Doktor je dao i deo sebe. Lepu reč, osmeh, veru, nadu. Za to je uvek vreme i za to nikada nije kasno. I nije baš uvek bio sladak. Uvek je bio samo lekovit. To je, ako ćemo pravo, i sada. Kad je otišao. A otišao je tiho, dostojanstveno, bez reči. Ono što je hteo da kaže, a imao je dosta toga, zapisao je u knjigama „SIDA, svedočanstvo o velikoj zaveri“ (1983), „Prirodni virostatik Todoksin u lečenju HIV infekcije i kanceroznih oboljenja“ (1996), „Todoksin, varijante prirodnog virostatika, citostatika, dekomponatora, restauratora i reaktivatora, antigljivične supstance, u lečenju HIV infekcije, kanceroznih i ostalih stečenih (neizlkečivih) oboljenja“ (1998), „Nada za Srbiju“ (2002), „Todoksin – Nova medicina“ (2006), „Posni kuvar“ (2017), „Srbiji na zdravlje“ (1999, 2001, 2019).

Poslednja, „Anatomija jedne tajne – Todoksin, prevara čuvara evolucije i usput još poneka”, čiji je rukopis priveo kraju u septembru 2019, zakasnila je sa izlaskom. Nije joj se, što bi rekli, dalo. Još uvek je u pripremi. Ipak, evo nekoliko reči iz predgovora urednika:

„Dobar lekar mora da zaboravi na sebe, da bi mislio samo na druge. Naročito na najnesrećnije. Duhom zanavek mlad, mudrošću, znanjem i lucidnošću nepredvidiv i nedokučiv, dr Todor Jovanović objavljuje još jednu knjigu. Ovoga puta o svom životu. Događaji, ličnosti, imena. Sve crno na belo. Lako, čitljivo. Mami. Gotovo kroz svaku reč uči, otkriva, objašnjava, ukazuje, napada, kritikuje, polemiše, a potom šeretski osmehuje. Lekar, dr Jovanović, ne samo da leči, on uvek i obavezno nudi nadu. Čak i onima kojima je savremena medicina uskratila. Pisac, dr Jovanović, počinje pričama o hajdučkoj travi, hrastu, bolesti, zdravlju, sudbini, Kosovu, Vranom Dolu, hanu, kačacima. Kada Doktor uzvrati eksplozijom granate na nasipu pored Laba, dozvoljavajući čak i kratak astralni izlet, Kozer uvodi u pripovedanje Italijane u ulozi okupatora i bule kao sudbinu nekih od njih, a Pisac kazuje sudbinu mladih, lepih i nesrećnih gružanskih četničkih regruta… Slede rezultati studije objavljene u nemačkom časopisu „Raum&Zeit“, poređenje mogućeg nepoželjnog dejstva i troškova jednostruke i višestruke terapije HIV infekcije, analiza nekoliko cenjenih referentnih laboratorija, potom „PITANjA za odgovore i razmišljanje“ i izabrani novinski tekstovi. Svako, od oca i majke rođen, prvi zrak sunca ugleda sa praroditeljskim grehom i darom. Sad, šta više iskoristi. Dar, koji mnogima život znači, dr Todor Jovanović čas neštedimice rasipa okolo, čas čuva od onih koji bi na njemu trebalo da mu budu najzahvalniji – pravovernih čuvara zvanične nauke. Svojevrsnih inkvizitora savremenog mišljenja i ravnatelja lucidnih (za)misli onih koji ne priznaju jednoumlje kao genijalno opštemišljenje.

Nije ovo razgibavanje za nekakvu intelektualnu gimnastiku već samo pokušaj da se ono što jeste doktor Todor Jovanović, stavi u vremensko-prostorne okvire tzv. savremene naučne misli. Kako to izvesti a izbeći opasnu zamku pisanja hvalospeva rezervisanih i namenjenih isključivo carevima i pravovernima? Jedinima koji u njima znaju da se pošteno opruže i osećaju komotno. Kako, dakle, izbeći pomenutu zamku a ipak objasniti da je naučnik dr Todor Jovanović sarađivao, u jednom momentu čak i vodio, najveće svetske eksperte iz oblasti virusologije i imunologije na prestižnim međunarodnim simpozijumima i konferencijama i gotovo u isto vreme, 3000 kilometara dalje, po pozivu ruskih kolega, kao član humanitarne misije zbrinjavao ozračenu rusku decu? Ne možeš da pomogneš ako ne voliš, ne možeš da voliš a da ne pomogneš. Može li se, konačno, sve to objasniti i ispričati a ni jednom ne završiti rečenicu znakom uzvika? Ostavimo po strani skromnost, tim pre što joj je čovek poslovično sklon na tuđ račun. Zašto ne reći jasno i glasno da je snagom znanja, sopstvene volje i angažovanja, krenuo u pohod protiv kanceroznih i drugih stečenih (neizlečivih) oboljenja a potom i „kuge 20. veka“ u trenutku kada su njeni eksperti bili na ivici panike pri samoj pomisli na dodir osobe zaražene HIV-om.

Sa kojom idejom je krenuo u pomenuti pohod? Onom idejom, koja je 2018. godine ovenčana Nobelovom nagradom. Onom nagradom, koju nije dobio ne zato što je nije zaslužio, što nije znao tajnu čovekovog imuniteta i imunoterapije, već zato što je on istinski naučnik, istraživač, pisac, večiti tragač za Svetim Gralom i istovremeno vešt igrač na tankoj žici svakodnevice i nadčulne nemerljive realnosti. A od zabluda nema čvršćih uverenja, reče Dobrica Ćosić. Ideji se niko ne suprotstavlja idejom već nipodaštavanjem i psovkom. Znanje se ismeva. Istina mrzi i prezire.

U jeku najžešće borbe protiv najnovije pošasti, tzv. Kovida 19, sve glasnija su razmišljanja svetskih medicinskih autoriteta da više ništa neće biti isto. Pogotovo ne kad je reč o farmaceutskoj industriji. Dosta je hemije, savremena medicina iziskuje okretanje – prirodi! Ko bi rekao? Pa, zar nisu doktora Todora Jovanovića, u proteklih gotovo pola veka, zbog tog istog stava na krst razapinjali?!

„Preparati zvanične medicine, sva je prilika, pali su pred velikim, u njih polaganim, nadama. U pogledu efikasnosti, pratećih pojava, ceni koštanja. Tajne nema. Vreme je da se vratimo prirodi. I sebi. ‘Savremenim načinom života’ počeli smo suviše da praštamo sopstvenoj nesmotrenosti. Imamo li prava na to? Tvrdim, nemamo. Teško je ponekad provući onu tananu i nikako vidljivu nit između duha i tela. Ništa lakše ni između dve bolesti kao što su, recimo, kancer i HIV/AIDS koji se u mnogo čemu prepliću i istovremeno značajno razlikuju. Rešenje im, ipak, nazirem. Ne preko noći i ne preko novina…“ – pisao je Doktor još u prošlom veku i milenijumu!

Ko je rekao da virus Kovid 19 sadrži delove HIV-a? Nobelovac Lik Montanje. O tome je prim. dr sci. Todor Jovanović odavno pisao. Ko je umeo da čita.

Zato treba reći da je sveukupan rad prim. dr sci. Todora Jovanovića tiha, ali snažna objava njegovog dara, koliko da se oduži za milost. Bez trunke sujete. Jer, rečeno je, dobar lekar mora da zaboravi na sebe, da bi mislio samo na druge. Naročito na najnesrećnije.

A Todoksin je tu, od vekova i u vekove. Nama na dar. Od doktora Todora Jovanovića!

Izvor: Facebook – Todor Jovanović

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Broj komentara: 4
  1. Dragan Božanović kaže:

    Neka mu je večna slava, mir Božiji!

    15
  2. Jovan kaže:

    Nek Vam je slava i hvala doktore. Pomogli ste mi u tesko vreme.

    7
    2
  3. Ružica Blizanac kaže:

    Slava velikom čoveku,naučniku i humanisti,počivajte u svetlosti a živečete u našim srcima

  4. Helena Radanovic kaže:

    Neka mu je slava,otišao je veliki čovek veci od zemaljske kugle….ogroman gubitak …