PREMINUO VLASTA VELISAVLJEVIĆ: Odlazak čoveka sa bubom u uhu!

Jednom prilikom, Vlastu Velisavljevića, pitali su kako je preživeo tri teške godine na Golom otoku. I Vlasta se prvo nasmejao, jer osmeh je temelj za sve velike drame, a onda odgovorio, gotovo pa, Pajtonovski: “Leto, zima. Leto, zima. Leto, zima. I gotovo.” Ovaj put, ipak je gotovo nešto ranije, četvrtog dana proleća.

Vlasta je rođen 28. jula 1926. godine. Imao je punih osam godina na dan ubistva kralja Aleksandra, a tri meseca do petnaest, na dan kada je Beograd zasut bombama. Umesto kakvog uranjenog poklona, za sećanje, slika u oku raznetog pekara kod Londonske banke, i nesrećne porodilje, zajedno sa decom, na pločniku Krunske.

Leto, zima. Leto, zima.

Godina 1943. Vlasta je u logoru Dortmund Herde. Od smrti ga spašava smrt. “Jednog dana, taj Nemac kome sam pomagao kao šegrt, odveo me je kući. Video sam da na kredencu ima sliku Nemačkog vojnika od nekih sedamnaest, osamnaest godina. Preko nje je bio crni flor. Nisam ga ništa pitao taj dan. Tek kasnije, kada mi je spremao bekstvo, saznao sam da mu je to sin,
i da je poginuo negde na Istočnom frontu!”

Leto, zima. Leto, zima. Leto, zima.

Na Goli otok, zbog knjiga koje su smatrane ruskim propagandnim materijalom interniran je 1950. godine. Njegov kum, pukovnik tadašnje Jugoslovenske armije, i pravi vlasnik kompromitujućeg materijala, Dušan Majcen, sigurno bi prošao gore. Tako je Vlasta odužio, tuđu ideologiju i svoj princip! “Teško je, znate… Na moju su ženu tih godina vršili pritisak da me se odrekne. I odrekla me se. Ali me je i čekala, misleći da ću razumeti i da ćemo nastaviti tamo gde smo stali. Kako da nastavimo? To ne može. Ako vas neko u najtežem trenutku izda, ako vas se odrekne, onda ne vredi, gotovo je!”

Proleće.

Vlasta Velisavljević je iza sebe ostavio više od 350 televizijskih i pozorišnih uloga. U predstavi Buba u uhu, nastupao je preko 1600 puta! Dobitnik je Nušićeve nagrade za životno delo, Godišnje nagrade JDP-a, zatim Zlatnog ćurana na danima komedije u Jagodini, kao i specijalne nagrade Ardalion.

Preminuo je 24. marta 2021. godine. nakon kraće bolesti. Novine će još nekoliko dana izveštavati o odlasku jednog od poslednjih velikana našeg glumišta, a onda, neprimetno, vesti o njemu će lagano potisnuti puknuta cev na Paliluli, ili svečano otvaranje semafora pri slepoj ulici. Tamo, nakon godinu, tri, ili pet, neko će se setiti da pita:”Ma da li je već toliko prošlo?”

I gotovo!