ŽURNALIST.RS – Intervju sa Markom Jeremićem (maj 2017)

Dok uporno traži po kafiću utikač ne bi li stavio telefon da se puni, jer očekuje poziv Vuka Jeremića da utvrde detalje intervjua i razmišlja gde da nađe vreme ove nedelje da ugosti i Bogoljuba Karića, sa velikim osmehom se više za sebe priseća kako mu je nekada najveća briga bila da li će Saša Radulović udariti glavom u plafon u njegovom studentskom stanu u kom je pre više od godinu dana započeo snimanje emisije Balkan Info.

Marko Jeremić, pre svega student međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka a zatim i urednik i voditelj internet emisije Balkan Info, od kad zna za sebe zanima se za politiku i istoriju i uvek je znao da time želi da se bavi. Međutim, na sredini studiranja obreo se u voditeljskom i novinarskom poslu i spojio sva svoja interesovanja u sve uspešniju internet emisiju koju mnogi nazivaju drugim Utiskom nedelje.

“Od sredine osnovne škole sam se zainteresovao za politiku i to je stvarno bilo čudno većini. Uvek sam hteo o tome više da saznam i da učim. Tako da sam uvek znao da će moja buduća profesija biti usmerena u tom pravcu i zato sam se odlučio da osnovu steknem u Valjevskoj gimnaziji koja važi za jednu od težih gimnazija u Srbiji. Uvek sam političio i to mi je dosta pomoglo i sa nastavnicima i profesorima jer se to njima sviđalo. Mi smo kao narod svi politični i svi vole da pričaju o politici pa su tako i moji profesori bili uvek zainteresovani za takve razgovore i to mi je uvek pomagalo pri dobijanju boljih ocena. Drugari iz razreda su me često molili da počnem nešto da filozofiram i da započnem sa profesorima neku priču ne bi li nam prošao čas. Bio sam naravno u đačkom parlamentu, postao sam najmlađi predsednik parlamenta, već u drugoj godini gimnazije”.

“Opredelio sam se za međunarodne odnose jer sam čuo da je to najteži smer a ja sam uvek voleo izazove i uvek sam voleo da se takmičim sa sobom. Fakultet je ispunio apsolutno sva moja očekivanja u pogledu gradiva, teorije i znanja. Ono što me iskreno razočaralo i od čega sam očekivao mnogo više su debatni klub i studentske organizacije. Uvideo sam da su te organizacije mesto na kom se dokoni ljudi otimaju ni oko čega, oko fiktivnih funkcija i zaduženja i nepostojećeg uticaja. Imao sam želju da nešto promenim i s obzirom da sam uvideo da iz tih ogranizacija neću moći ništa da promenim odlučio sam se da uradim nešto konkretno sam. Mislim da trenutno vlada jednoumlje i atmosfera u medijima je vrlo učmala. Odlučio sam sa tadašnjim poznanikom Tešom Tešanović, koji je delio moje razmišljanje, da iskoristimo taj slobodan prostor na internetu i sa trećim članom našeg tima, koji nam danas radi montažu, kupili smo preko interneta dve polovne kamere i tako započeli sve. Tako je nastala produkcija Balkan Info. Imali smo nekoliko bubica koje su užasno šuštale, prostorije nismo imali i stvarno smo se mučili u početku da objasnimo gostu ko smo mi i šta radimo i da smo stvarno ozbiljni. Borko Stefanović i Dragan Šutanovac su među prvima gostovali i vrlo smo im zahvalni što su pristali ne znajući ni gde dolaze ni ko smo mi ni šta ih čeka a iskreno ni mi nismo znali na šta će to ličiti. Taman prevalimo onu početnu muku da ubedimo sagovornika za razgovor a onda nas on pita a gde da dođemo na snimanje i onda smo u još većem problem. Ali smo imali puno entuzijazma i puno volje i jako smo zahvalni svima koji su nam izašli u susret i pristajali da gostuju u našoj emisiji na samom početku”.

Nakon puno početničkih muka, studio za snimanje je postao Markov stan u kom je živeo sa cimerom i njihov posao je počeo lagano da raste kao i oprema za snimanje koju su postepeno nabavljali. Uporedo sa tim napretkom rasli su i pregledi njihovih emisija i danas mesečno skoro million ljudi pogleda njihove emisije što je mnogo više od mnogih zvaničnih kanala nacionalnih televizija. “Neki su se pravili da ne primećuju da neko tu živi a neki su začuđeno i stidljivo zagledali oko sebe ali su većina bili maksimalno korektni i imali su puno razumevanja za našu sitaciju. Moram da priznam da smo zbog toga bili maksimalno blagi sa gostima, skoro do nedavno, jer smo imali utisak da nam čine uslugu time što dolaze u našu emisiju i osećali smo veliku zahvalnost, što u početku i jeste bio slučaj. Štedeli smo ih uglavnom i puštali da govore ono što imaju bez neke preterane polemike”.

Ono što ih je potstaklo od starta je to što danas, kako kaže, u televizijskom programu nema emisije u kojoj se mogu čuti sva mišljenja i u kojoj nema zabranjenih gostiju. “Nisam imao problema oko dovođenja bilo kog gosta, u početku jesu bili skeptični u pogledu toga kod koga dolaze ali niko nas nije odbio. Što se voditeljskog dela tiče, Teša i ja od starta nismo želeli da se ističemo preterano i od početka nam je u fokusu bio gost. Nismo želeli da se pravimo pametni i da ulazmo u neke polemike sa gostima već da oni istaknu sebe na najbolji način. S obzirom da smo mi internet medij, da smo jutjub kanal i da nemamo svoju produkciju i neki konkretan novac, uvek smo se snalazili kako znamo, ali nikad nismo prihvatili kompromis da nam neko plati da gostuje u emisiji. To nam je uvek na neki način bilo uvredljivo, i ako nam je bilo nuđeno više puta, nama od starta nije bila ideja da zarađujemo od ovoga. Mi smo sve vrste pomoći od početka odbijali, ne zato što smo gadljivi na pare već zato što nismo želeli da nam neko da neki novac da nam pomogne i da kasnije pomisli u nekom trenutku da može da nam diktira neka pravila ili da nam nameće nešto zbog toga što nam je pomogao. Jedino na čemu smo od početka insistitali i ka čemu smo težili je nezavisnost“.

Kako je Internet brz medij i zahteva stalnost i konstatnu prisutnost, njihov tempo je od samog starta izuzetno brz. Snimaju po nekoliko emisija nedeljno i danas ne mogu da postignu da ugoste ni pola gostiju koje bi želeli a mnoge moraju i da odbijaju.

„Jedan od postulata naše politike i ono na čemu insistiram od starta jeste da se čuju sva mišljenja i da su apsolutno svi dozvoljeni, sa bilo koje društvene lestvice, od krajnje desnice i levice i apsolutno bilo koje političke partije . Lično bih voleo da u narednom periodu ugostimo više političara i kulturnih radnika, samo što dalje od estradnog miljea. Kad kažem svi ne mislim samo na opozicione političke strane i ako su nam te strane među gostima dominantnije.Jedini sagovornik koji me je odbio je bio Boris Tadić ali on nam nije potpuno zatvorio vrata već je ostavio mogućnost da ga kontaktiramo za par meseci. Najdraži intervju i jedini tokom kog sam imao izvesnu tremu u toku je razgovora je bio sa Tomom Filom. Velika čast mi je bila da razgovaram sa njim i on je bio vrlo zadovoljan emisijom. Što se naslova naših emisija tiče nikada nisam izvlačio neku senzaciju niti želeo na taj način da privučem neku publiku. Svaki naslov emisije je nešto što je gost u nekom trenutku izgovorio i to može da proveri svako tako što će pogledati emisiju“.

U bližoj budućnosti, nesuđeni političar ne planira da odustaje od novinarstva. “Spojio sam dosta mojih interesovanja u ovu emisiju i vrlo sam ponosan što danas ne moramo nikome da objašnjavamo ko smo i da naše emisije govore same za sebe, da imamo odličanu gledanost kao i odnos sa publikom, da usvajamo njihove kritike i predloge i da nas zbog toga izuzetno poštuju i gledaoci i gosti. Kad sam izdržao onu početnu fazu kada smo bili kao putujući cirkus, sad sam i više nego ubeđen da će ovo samo da napreduje i da nemamo razloga da ne budemo još mnogo bolji”.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.